Ljudi u sebi nose različite emocije. Neke od njih nisu nam prihvatljive i odbijamo da se suočimo sa njima. Aktiviramo mehanizme odbrane koji nam služe da se zaštitimo od njih. Tako dobijamo „moć“ i prividno olakšanje. Verujući da smo time rešili problem i emocionalnu nesigurnost, prelazimo u drugu fazu koja se ispoljava kroz različite vidove neuroza, kao što su: anksioznost, depresija, panični napadi… Krug se polako zatvara i počinjemo da se vrtimo ne videvši izlaz. Osećamo očaj i bes. Nemogućnost sagledavanja realnih okolnosti, zarobljeni u sopstvenim fantazijama, ruši nam se svet i borba za opstanak postaje intenzivnija. Što duže ostane prisutan osećaj zaglavljenosti u sopstvenom telu i mislima, teže se suočavamo sa prihvatanjem istine.
Psihoterapija je put do suočavanja sa samim sobom i svojim otporima, sa željom da prihvatimo sebe i svoj život baš onakvim kakav jeste.